24 Oct 2012

NEDA RIVER AND WATERFALLS... A hidden paradise...






Jos 2010-te godine i leta kada mi je pijatelj Dimitris jos na ostrvu Zakintos pokazao slike ove prelepe prirode planirala sam posetu ovog divnog i skrivenog mesta.. Prosle su dve godine i evo, pocetkom oktobra Piros i ja seli smo u auto i uputili se tamo. 
Sa Zakinosa smo krenuli prvim jutarnjim trajektom u 6h. Uspeli smo cak i malo da dremnemo na brodu.
Oko pola osam smo pristigli na kopno Peloponeza u luku Kilini i odatle se ukljucili na nacionalni put Pirgos - Kalamata. Cekao nas je put od nekih 80km do naseg krajnjeg odredista - Nede.
Posle par km od Pirgosa, "zagubili" smo se u nekom selu jer je trebalo "da skrenemo levo kod Albukerkija" i prateci onu staru "mapu citaj - seljaka pitaj" vratili smo se na pravi put. Skrenuli smo ka selu Lepreo i Nea Figalia. Put je bio uzasno dosadan, uzan i krivudav. 
Na par foruma sam citala da mnogi nisu uspevali da nadju pravi put, kako skretanja nisu obelezena i ne postoji tabla za reku i vodopad. Ipak, mi smo imali drugacije iskustvo. 
Stigli smo u selo Petra gde je uzan put poplocan kamenjem i sve kucice napravljene od kamena. Nedaleko nas je cekala prva tabla na kojoj je bila mapa. Postojale su dve opcije - peske ili takozvani "treking" za sta mi nismo imali vremena jer smo taj dan posle obilaska Nede planirali odlazak na Lefkadu. Druga opcija je bila kolima do sela Stomio pa odatle peske. 




Put od Petre ka Stomio-u od jednog dela nije bio asfaltiran ali ne toliko u losem stanju. Piros je vozio a ja sam se nadala da cemo uskoro stici. Spustali smo se na dole, jako strmo.Kad bolje razmislim, za taj put ipak savetujem dzip jer nije bas toliko naivno. 
Na kraju puta je prosirenje odredjeno za parking i rusevina crkve za koju nismo nasli informaciju. 
Ostavili smo auto, uzeli ranceve i krenuli ka vodopadu. 
Ispred nas je stajao prelep stari most u obliku luka (poput onog u Mostaru) ispod kojeg protice reka Neda.





Neda je inace jedina reka u Grkoj koja ima zensko ime. Pocinje na juznoj padini planine Lykaio, u blizini sela Neda. Tece ka zapadu sireci bujnu vegetaciju. Uliva se u zaliv Jonskog mora - Kyparissia u blizini sela Giannitsochori. Dugacka je oko 30km.
Presli smo most jer je strelica pokazivala tako i krenuli peske asfaltnim putem uzbrdo. Put je vodio dalje od vode pa smo se ponovo vratili do mosta jer to definitivno nije bio pravac ka vodopadu. Bilo je jako toplo. Kada se predje most sa leve strane je put ali su stajale resetke i znak upozorenja pa smo taj pravac iskljucili kao moguci pravac ka vodopadu, sto je bilo jako pogresno i resili da pratimo put pored reke. Odgovarajucu odecu nismo imali pa smo se ponovo vratili na most, kod strelice. Bilo je jako konfuzno... Oducila sam da proverim put pored resetaka i odmah do njih, uvuceno pruzao se mali "koziji" put, uvucen, tako da se ne vidi sa mosta i puta. Druga strelica napisana auto lakom na kamenu stajala je pored. Nigde oko nas nije bilo nikoga da pitamo pa smo krenuli da pratimo putic. 
Posle 15ak minuta pesacenja stigli smo do prvog vodopada. Piros se odlucio na kupanje, meni je voda ipak bila vise nego hladna.




Odmah kod prvog vodopada je mali drveni mostic koji vodi jednim putem do crkve i drugim do drugog, veceg vodopada do kojeg se dolazi uz vodopad tj putem uzadi koji su dobro ucvrsceni za stene tako da dodatna oprema nije potrebna. 
Piros je prvi otisao da proveri sigurnost uzadi i kako izgleda vodopad a ja sam bila zaduzena da cuvam torbe jer nismo zeleli da rizikujemo i spustamo se sa rancevima gde je moja foto oprema i njegov note book. Vratio se sa izjavom "Nista posebno, idi proveri" i bio je u pravu. Drugi, veci vodopad je bio isto toliko lep koliko i prvi. Do njega se spusta uz pomoc uzadi i posle se ide kroz vodu peske na desno. Mi nismo jer je voda bila hladna. 




 Veci vodopad (u nasoj poseti ne toliko bogat vodom)


reka Neda 


Kada smo se spustali do veceg vodopada bilo je bas klizavo iako reka kao ni sami vodopadi nisu bili bogati vodom u tom trenutku, jer nije bilo kisnih dana a leto na jugu Peloponeza je bilo pretoplo. 
Ostali smo da kuliramo kod manjeg vodopada i nije nam se islo odatle. Piros se kupao, skakao u vodi ko malo dete a ja sam ... pa sta drugo.. fotkala :)


Nebo iznad nas


Hello baby frog!


 Nesto kasnije smo olducili da se vratimo. Nedeleko od naseg automobila videli smo malu grupicu turista koji su trazili "put do bake" tj vodopada gde je putokaz konfuzan, a pravac kretanja ne jasan, pa smo odlucili da im pomognemo :) Usli smo u auto i krenuli nazad. Ja sam se nadala da ce slabasna masina od ''citroen-a'' da nas odveze na bezbedno mesto uzbrdo. Nismo imali problema iako put nije za ovu vrstu automobila. 
Na putu ka Petri, prolazeci kroz Klisuru, dogovorili smo se da posetimo jos jedan vodopad i pre toga jedan toranj koji smo videli na putu ka prvim vodopadima. Toranj "Barba Alekou" je novijeg datuma (1998god.), na lepom vidikovcu i na istom mestu se nalazi i otvoreni teatar "Nota Arnokourou" isto novijeg datuma (2005god.). 




Pogled sa tornja na teatar


Vratili smo se u selo Figalia jer nismo uspeli da nadjemo treci vodopad a cekao nas je i put ka Lefkadi. Vec smo dosta vremena proveli ovde. Da se ja pitam, ja bih ovde ostala i par dana. Priroda je prelepa. U Figalia selu, pre Petre naisli smo i na rusevine anticke fontane otkrivene 1927godine a datira iz III veka pne. Takodje, svuda po klisuri i njenim brdima nalaze se anticki zidovi koji govore da je nekada davno ovde bila drevna civilizacija.




Primetili smo takodje da smernica ka vodopadu nije uopste fiksirana i da se okrece kako vetar duva. Eto, mi smo imali srece da je duvalo ka pravom smeru :) 
Nedaleko odatle se nalaze rusevine antickog grada kao i rusevine hrama posvecenog boginji Atini.





Nas obilazak ove skrivene, ne taknute prirode je zavrsen. Utisak je vise nego dobar. Cekao nas je put nazad kroz dosadna sela i put ka ostrvu Lefkada. Bili smo umorni i gladni i bilo nam je zao sto ne mozemo da ostanemo jos koji dan. Ipak, jedno je sigurno, vraticemo se ponovo...



Bye, bye!








No comments:

Post a comment